SOCIJALNA ZAŠTITA
Svaki pojedinac i porodica kojima je neophodna društvena pomoć i podrška radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljenje osnovnih životnih potreba imaju pravo na socijalnu zaštitu, u skladu sa zakonom. Usluge socijalne zaštite su aktivnosti pružanja podrške i pomoći pojedincu i porodici (korisnika) radi poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika nepovoljnih životnih okolnosti, kao i stvaranje mogućnosti da samostalno žive u društvu.
Кorisnik usluga socijalne zaštite ima pravo na:
– Informacije;
– Učešće u donošenju odluka;
– Slobodan izbor usluge socijalne zaštite;
– Poverljivost podataka;
– Privatnost;
– Pritužbu.
Članom 40. Zakona о socijalnoj zaštiti definisane su grupe usluga socijalne zaštite:
1) usluge procene i planiranja – procena stanja, potreba, snaga i rizika korisnika i drugih značajnih osoba u njegovom okruženju; procena staratelja, hranitelja i usvojitelja, izrada individualnog ili porodičnog plana pružanja usluga i mera pravne zaštite i drugih procena i planova;
2) dnevne usluge u zajednici – dnevni boravak; pomoć u kući; svratište i druge usluge koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju.
Dnevne usluge u zajednici obezbeđuje jedinica lokalne samouprave.
3) usluge podrške za samostalan život–stanovanje uz podršku; personalna asistencija; obuka za samostalni život i druge vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u društvu;
Usluge podrške samostalnom životu pružaju se pojedincu kako bi se njegove mogućnosti zadovoljavanja osnovnih životnih potreba izjednačile sa mogućnostima drugih članova društva, da bi mu se poboljšao kvalitet života i omogućilo da vodi samostalan i kvalitetan život u društvu.
Usluge podrške za samostalan život obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, osim ako ovim zakonom nije predviđeno da ih obezbeđuje Republika Srbija.
4) savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge – intenzivne usluge podrške porodici koja je u krizi; savetovanje i podrška roditelja, hranitelja i usvojitelja; podrška porodici koja se stara o svom detetu ili odraslom članu porodice sa smetnjama u razvoju; održavanje porodičnih odnosa i ponovno spajanje porodice; savetovanje i podrška u slučajevima nasilja; porodična terapija; medijacija; SOS telefoni; aktivacija i druge savetodavne i edukativne usluge i aktivnosti.
Savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge obezbeđuju jedinica lokalne samouprava, autonomna pokrajina odnosno Republika Srbija.
5) usluge smeštaja – smeštaj u srodničku, hraniteljsku ili drugu porodicu za odrasle i starije; domski smeštaj; smeštaj u prihvatilište i druge vrste smeštaja.
Usluge smeštaja obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.
Stanovanje uz podršku i personalna
Postojanje ovih usluga predstavlja značajan korak u razvoju servisa podrške koji bi trebalo da omoguće punu socijalnu uključenost i samostalnost osoba sa invaliditetom.
Lokalne samouprave finansiraju uslugu personalne asistencije. Uslugu stanovanje uz podršku može da finansira lokalna samouprava, ukoliko ima prosečna primanja iznad republičkog proseka (stepen razvijenosti iznad proseka), odnosno iz republičkog budžeta ukoliko je reč o lokalnim samoupravama ispod republičkog proseka razvijenosti.
Maloletno lice i punoletno lice do navršenih 26 godina jeste korisnik prava i usluga socijalne zaštite kada mu je usled porodičnih i drugih životnih okolnosti, ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj, odnosno ako je izvesno da bez podrške sistema socijalne zaštite ne može da dostigne optimalni nivo razvoja, a naročito:
1) ako je bez roditeljskog staranja ili u riziku od gubitka roditeljskog staranja;
2) ako njegov roditelj, staratelj ili drugo lice koje se o njemu neposredno stara nije u stanju da se o njemu stara bez podrške sistema socijalne zaštite, usled zdravstvenih razloga, mentalnog oboljenja, intelektualnih teškoća ili nepovoljnih socio-ekonomskih okolnosti;
3) ako ima smetnje u razvoju (telesne, intelektualne, mentalne, senzorne, govorno-jezičke, socio-emocionalne, višestruke), a njegove potrebe za negom i materijalnom sigurnošću prevazilaze mogućnosti porodice;
4) ako je u sukobu sa roditeljima, starateljem i zajednicom i ako svojim ponašanjem ugrožava sebe i okolinu;
5) ako se suočava s teškoćama zbog zloupotrebe alkohola, droga ili drugih opojnih sredstava;
6) ako postoji opasnost da će postati žrtva ili ako jeste žrtva zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja i eksploatacije, odnosno ako su mu fizičko, psihičko ili emocionalno blagostanje i razvoj ugroženi delovanjem ili propustima roditelja, staratelja ili druge osobe koja se o njemu neposredno stara;
7) ako je žrtva trgovine ljudima;
8) ako je strani državljanin odnosno lice bez državljanstva, bez pratnje;
9) ako se njegovi roditelji spore oko načina vršenja roditeljskog prava;
10) ako ima druge potrebe za korišćenjem socijalne zaštite.
Punoletno lice od navršenih 26 do navršenih 65 godina (odrasli) i punoletno lice starije od 65 godina (stariji korisnik) jeste korisnik prava i usluga socijalne zaštite, kada je njegovo blagostanje, bezbednost i produktivan život u društvu ugrožen rizicima usled starosti, invaliditeta, bolesti, porodičnih i drugih životnih okolnosti, a naročito:
1) ako ima telesne, intelektualne, senzorne ili mentalne teškoće ili teškoće u komunikaciji, i kada se, usled društvenih ili drugih prepreka, susreće s funkcionalnim ograničenjima u jednoj ili više oblasti života;
2) ako postoji opasnost da će postati žrtva ili ako jeste žrtva samozanemarivanja, zanemarivanja, zlostavljanja, eksploatacije i nasilja u porodici;
3) ako se suočava s teškoćama zbog poremećenih odnosa u porodici, zavisnosti od alkohola, droga ili drugih opojnih sredstava ili zbog drugih oblika društveno neprihvatljivog ponašanja i drugih uzroka;
4) ako je žrtva trgovine ljudima;
5) ako je strani državljanin i lice bez državljanstva u potrebi za socijalnom zaštitom;
6) ako ima potrebe za domskim smeštajem i druge potrebe za korišćenjem socijalne zaštite.
Domski smeštaj obezbeđuje se korisniku kome se ne mogu obezbediti, ili nije u njegovom najboljem interesu, ostanak u porodici, usluge u zajednici ili porodični smeštaj.
Usluge domskog smeštaja pružaju se korisniku tako da obezbeđuju pripremu za njegov povratak u biološku porodicu, odlazak u drugu porodicu,odnosno njegovu pripremu za samostalan život, u skladu s porodičnim resursima, njegovim potrebama i najboljim interesom.
Domski smeštaj obezbeđuje se kao
1) standardni smeštaj;
2) smeštaj uz intenzivnu ili dodatnu podršku;
3) urgentni smeštaj;
4) povremeni smeštaj;
5) druga vrsta domskog smeštaja.
U skladu za Zakonom o socijalnoj zaštiti proceduru sprovodi centar za socijalni rad, po službenoj dužnosti ili na zahtev korisnika.
Inicijativu za pokretanje postupka može podneti svako fizičko ili pravno Mesna nadležnost centra za socijalni rad utvrđuje se prema prebivalištu korisnika. Izuzetno, postupak za korišćenje usluge socijalne zaštite može sprovesti i centar za socijalni rad na čijoj teritoriji korisnik ima boravište.
Centar za socijalni rad upućuje korisnika radi korišćenja usluge u ustanovu socijalne zaštite odnosno kod ovlašćenog pružaoca usluge socijalne zaštite koju je Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave obezbedila putem javne nabavke, ovlašćenom pružaocu usluge sa kojim je zaključen ugovor o pružanju usluge. Ako ovlašćeni pružalac usluge odbije da korisniku pruži uslugu predviđenu uputom, dužan je da o tome odmah, pismenim putem, obavesti centar za socijalni rad i korisnika i da za to navede razloge.
Кorisnik,odnosno zakonski zastupnik korisnika može neposredno odabrati uslugu socijalne zaštite i ustanovu, odnosno pružaoca usluge socijalne zaštite i zaključiti ugovor o korišćenju usluge sa izabranom ustanovom socijalne zaštite, odnosno sa izabranim pružaocem usluge socijalne zaštite. Кorisnik, odnosno njegov zakonski zastupnik ne može neposredno odabrati pružaoca usluge i ugovoriti korišćenje:
Korisnik, odnosno njegov zakonski zastupnik ne može neposredno odabrati pružaoca usluge i ugovoriti korišćenje:
1) usluge domskog smeštaja deteta;
2) usluge domskog smeštaja odrasle osobe lišene poslovne sposobnosti;
3) usluge domskog smeštaja u ustanovi za vaspitanje dece i omladine;
4) usluge porodičnog smeštaja, osim u slučajevima predviđenim zakonom.
Usluga dnevnog boravka spada u grupu dnevnih usluga u zajednici.
Kroz uslugu dnevnog boravka korisnici u organizovanom okruženju, i uz
potrebni nadzor, zadovoljavaju razvojne potrebe, stiču i razvijaju životne
veštine, ličnu i društvenu odgovornost. Uslugom dnevnog boravka realizuje se
pozitivno i konstruktivno iskustvo boravka izvan porodice, a članovima
porodice slobodno vreme za bavljenje radnim i drugim aktivnostima.
Usluge dnevnog boravka dostupne su:
1) deci i mladima sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim
teškoćama, koji imaju potrebu za dnevnom negom i nadzorom, i podrškom u
održanju i razvijanju potencijala, na način koji ne ometa njihovo školovanje;
2) odraslima sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama,
koji imaju potrebu za dnevnom negom i nadzorom, i podrškom u održanju i
razvijanju potencijala;
3) deci i mladima koji su u sukobu sa zakonom, roditeljima, školom ili
zajednicom, na način koji ne ometa njihovo školovanje ili odlazak na posao;
4) odraslim i starim licima kojima je potrebna dnevna nega i nadzor.
Usluga dnevnog boravka dostupna je najmanje osam sati dnevno pet dana u
nedelji, a realizuje se kroz osmišljene programe.
Aktivnosti usluge dnevnog boravka obuhvataju jednu ili više sledećih
aktivnosti:
1) podršku u izgradnji i održavanju pozitivnih odnosa sa odraslima i decom;
2) podršku u učenju, održavanju i razvijanju kontakta sa nadležnim organima
jedinice lokalne samouprave;
3) organizovanje radno-okupacionih, odnosno edukativnih aktivnosti, koje
podstiču razvoj novih znanja i veština;
4) razvijanje metoda rada koji ohrabruju učestvovanje korisnika u
aktivnostima u zajednici;
5) organizovanje slobodnog vremena u skladu sa potrebama i interesovanjima
korisnika;
6) organizovanje prigodnih kulturno-zabavnih sadržaja u okviru dnevnog
boravka, odnosno omogućavanje korisnicima da prisustvuju aktivnostima u
zajednici;
7) razvoj veština za prepoznavanje i rešavanje problema;
8) razvoj komunikacionih veština;
9) razvoj veština za samozaštitu;
10) razvoj veština i znanja potrebnih za život u zajednici;
11) rehabilitacione i terapijske aktivnosti;
12) programske aktivnosti ličnog pratioca deteta, u skladu sa odredbama ovog
pravilnika.
Usluga pomoć u kući spada u grupu dnevnih usluga u zajednici.
Usluge pomoći u kući dostupne su deci, odraslima i starijima, koji imaju
ograničenja fizičkih i psihičkih sposobnosti usled kojih nisu u stanju da
nezavisno žive u svojim domovima bez redovne pomoći u aktivnostima
dnevnog života, nege i nadzora, pri čemu je porodična podrška nedovoljna ili
nije raspoloživa.
Svrha pomoći u kući je podrška korisnicima u zadovoljavanju svakodnevnih
životnih potreba, kako bi se unapredio ili održao kvalitet života.
Aktivnosti u okviru usluge pomoć u kući realizuje negovateljica – domaćica, sa
završenom obukom po akreditovanom programu za pružanje usluge pomoć u
kući.
Aktivnosti usluge pomoć realizuju se u skladu da potrebama korisnika i mogu
obuhvatiti:
1) pomoć u obezbeđivanju ishrane, koja uključuje po potrebi: nabavku
namirnica, obezbeđivanje gotovih obroka, priprema lakih obroka, priprema
osvežavajućih napitaka, pomoć pri hranjenju;
2) pomoć u održavanju lične higijene i higijene stana, uključujući po potrebi:
pomoć pri oblačenju i svlačenju, obavljanju fizioloških potreba, umivanju,
kupanju, pranju kose, češljanju, brijanju, sečenju noktiju, pranju i održavanju
posteljine, odeće i obuće, održavanju čistoće prostorija, sudova i uređaja u
domaćinstvu;
3) pomoć u zagrevanju prostorija, uključujući po potrebi: loženje vatre,
čišćenje peći, pomoć u nabavci ogreva;
4) pomoć u zadovoljavanju socijalnih, kulturno-zabavnih, i drugih potreba,
uključujući: pomoć pri kretanju unutar i van kuće, nabavku novina i knjiga,
iniciranje socijalnih kontakta i uključivanje korisnika u prigodne kulturne
aktivnosti u jedinici lokalne samouprave, staranje o plaćanju računa za
električnu energiju, telefon, komunalije i sl.;
5) posredovanje u obezbeđivanju različitih vrsta usluga, uključujući po
potrebi: posredovanje u popravci vodovodnih, električnih i drugih instalacija,
stolarije, uređaja za domaćinstvo, krečenje stana i druge usluge;
6) nabavku i nadgledanje uzimanja lekova i primenu saveta propisanih od
strane kvalifikovanih medicinskih stručnjaka i odvođenje na lekarske
preglede;
7) saniranje i negu manjih povreda;
8) kontrolu vitalnih funkcija (krvni pritisak, telesna temperatura, nivo šećera
u krvi, unošenje i izbacivanje tečnosti i sl.);
9) programske aktivnosti ličnog pratioca deteta.
Usluge pomoći u kući dostupne su deci, odraslima i starijima, koji imaju
ograničenja fizičkih i psihičkih sposobnosti usled kojih nisu u stanju da
nezavisno žive u svojim domovima bez redovne pomoći u aktivnostima
dnevnog života, nege i nadzora, pri čemu je porodična podrška nedovoljna ili
nije raspoloživa.
Svrha pomoći u kući je podrška korisnicima u zadovoljavanju svakodnevnih
životnih potreba, kako bi se unapredio ili održao kvalitet života.
Usluga svratište spada u grupu dnevnih usluga u zajednici.
Usluga svratište dostupna je deci, mladim, odraslim i starim licima koji žive ili
rade na ulici i dobrovoljno zatraže ili pristanu na uslugu.
Svrha usluge svratište je pružanje privremenih ili povremenih intervencija i
zadovoljavanje trenutnih potreba korisnika, kao i posredovanje u
obezbeđivanju dostupnosti drugih usluga u zajednici.
Aktivnosti u okviru usluge svratište usmerene su ka zadovoljavanju osnovnih
potreba i osiguranju bezbednog i prijatnog okruženja korisnika.
Aktivnosti usluge svratište, u skladu sa procenom potreba korisnika,
obuhvataju:
1) obezbeđivanje obroka za korisnike;
2) obezbeđivanje uslova za održavanje lične higijene;
3) nabavku odeće i obuće i obezbeđivanje uslova za njihovo održavanje;
4) obezbeđivanje boravka;
5) posredovanje u obezbeđivanju dostupnosti usluga u zajednici
(zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, pravnih i dr.);
6) edukaciju i podršku korisnika u sticanju osnovnih životnih veština;
7) pružanje psiho-socijalne podrške.
Usluga spada u grupu dnevnih usluga u zajednici.
Lični pratilac dostupan je detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u
razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u
svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja,
oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-
obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja,
uključujući završetak srednje škole.
Svrha angažovanja ličnog pratioca je pružanje detetu odgovarajuće
individualne praktične podrške radi uključivanja u redovno školovanje, i
aktivnosti u zajednici, radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti.
Aktivnosti ličnog pratioca deteta, planiraju se i realizuju u skladu sa
individualnim potrebama deteta u oblasti kretanja, održavanja lične higijene,
hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, što uključuje:
1) pomoć kod kuće u oblačenju, održavanju lične higijene (umivanje, češljanje,
pranje zuba), pri hranjenju (priprema i serviranje lakših obroka, hranjenje ili
pomoć u korišćenju pribora i sl.), pripremu knjiga i opreme za vrtić odnosno
školu;
2) pomoć u zajednici, što uključuje:
pomoć u korišćenju gradskog prevoza (ulazak i izlazak iz sredstava
prevoza, kupovina karte i sl.),
pomoć u kretanju (orijentacija u prostoru ukoliko je dete sa oštećenjem
vida, guranje kolica ili korišćenje drugih pomagala i sl.),
odlazak na igrališta odnosno mesta za provođenje slobodnog vremena
(podrška u igri, podrška i posredovanje u komunikaciji i sl.), uključujući
kulturne ili sportske aktivnosti i druge servise podrške.
Neposrednu uslugu ličnog pratioca pruža saradnik – lični pratilac deteta.
Stručni radnik i saradnik – lični pratilac imaju završenu obuku po
akreditovanom programu za pružanje usluge ličnog pratioca.
Saradnik – lični pratilac ne može biti član porodičnog domaćinstva u kome živi
korisnik, srodnik u pravoj liniji kao ni brat i sestra, odnosno brat i sestra po
ocu ili majci korisnika.
Stanovanje uz podršku spade u grupu usluga podrške za samostalan život.
Usluga stanovanja uz podršku dugotrajno je dostupna osobama sa fizičkim
invaliditetom, intelektualnim ili mentalnim teškoćama, sa navršenih 15
godina.
Svrha usluge stanovanja uz podršku za osobe sa fizičkim invaliditetom,
intelektualnim ili mentalnim teškoćama, jeste pomoć i podrška u sticanju što
većeg stepena samostalnosti koji im omogućava kvalitetniji nezavisan život u
zajednici. Kada su u pitanju ove ciljne grupe, govorimo o dugotrajnom ili trajnom smeštaju/podršci ili korišćenju usluge, koja nije vremenski ograničena kao što je to slučaj sa drugim ciljnim grupama.
Usluga stanovanja uz podršku dostupna je najduže dve godine:
1) licima uzrasta između 15 i 26 godine, koje po prestanku smeštaja u
ustanovi socijalne zaštite ili hraniteljskoj porodici, kao i po prestanku boravka
u ustanovi za vaspitanje dece i omladine, odnosno u ustanovi za izvršenje
krivičnih sankcija, ne mogu ili ne žele da se vrate u biološku ili srodničku
porodicu, niti su u mogućnosti da započnu samostalan život;
2) licima uzrasta između 15 i 26 godina, koje nemaju mogućnosti da i dalje
žive u biološkim ili srodničkim porodicama, kao alternativa smeštaju u
ustanovu socijalne zaštite ili hraniteljsku porodicu, odnosno radi
osposobljavanja za samostalan život;
3) licima lečenim od zavisnosti od alkohola ili psihoaktivnih supstanci,
starijim od 18 godina.
Usluga stanovanja uz podršku dostupna je žrtvama trgovine ljudima sa
navršenih 15 godina života, najduže godinu dana.
Stanovanjem uz podršku obezbeđuje se odgovarajući smeštaj, stručna pomoć i
podrška za što potpunije osamostaljivanje i uključivanje korisnika u zajednicu.
Stanovanje uz podršku obezbeđuje se radi sprečavanja korišćenja usluge
domskog smeštaja.
Usluga stanovanja uz podršku ostvaruje se realizacijom programskih
aktivnosti kojima se, u skladu sa procenom individualnih potreba i potreba
korisničke grupe:
1) osigurava bezbedno okruženje i nadzire bezbednost korisnika;
2) pruža pomoć i podrška u zadovoljavanju svakodnevnih životnih potreba;
3) obezbeđuje okruženje u kome su dostupne raznovrsne socijalne,
obrazovne, zdravstvene, kulturno zabavne, sportske i rekreativne usluge u
skladu sa identifikovanim potrebama korisnika.
Pružalac usluge obezbeđuje i druge programe koji su posebno prilagođeni
mogućnostima i interesovanjima korisnika.
Personalna asistencija spada u grupu usluga podrške za samostalan život.
Usluge personalne asistencije dostupne su punoletnim licima sa invaliditetom
sa procenjenim I ili II stepenom podrške, koja ostvaruju pravo na uvećani
dodatak za tuđu negu i pomoć, imaju sposobnosti za samostalno donošenje
odluka, radno su angažovana ili aktivno uključena u rad različitih udruženja
građana, sportskih društava, političkih partija i drugih oblika društvenog
angažmana, odnosno uključene su u redovni ili individualni obrazovni
program.
Svrha usluge personalne asistencije je pružanje odgovarajuće individualne
praktične podrške koja je korisniku neophodna za zadovoljavanje ličnih
potreba i uključivanje u obrazovne, radne i društvene aktivnosti u zajednici,
radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti.
Aktivnosti usluge personalne asistencije po potrebi uključuju:
1) pomoć u održavanju lične higijene i zadovoljavanju osnovnih ličnih potreba
(pomoć pri oblačenju i svlačenju, obavljanju fizioloških potreba, kupanju,
pranju kose, itd.);
2) pomoć u održavanju higijene stana, obavljanju svakodnevnih aktivnosti i
zadovoljavanju osnovnih životnih potreba; (obezbeđivanju ishrane, nabavku
namirnica, spremanje obroka, hranjenje, održavanju čistoće prostorija i itd.);
3) podizanje, premeštanje (transfer) i pomoć pri kretanju unutar i izvan
korisnikove kuće, radnog mesta i mesta gde se odvijaju društvene i obrazovne
aktivnosti, pomoć u korišćenju prevoza;
4) pomoć u korišćenju terapeutskih i zdravstvenih usluga i korišćenju i
održavanju pomagala;
5) pomoć pri komunikaciji, socijalnim kontaktima i zadovoljavanju socijalnih,
kulturno-zabavnih, i drugih potreba;
6) pomoć pri obavljanju različitih radnih, obrazovnih i društvenih aktivnosti.
Na osnovu identifikovanih potreba i procene dostupnih resursa, pružalac
usluge i korisnik određuju obim i vrstu angažovanja personalnog asistenta.
Ugovorom se uređuju međusobna prava, obaveze i odgovornosti, a po potrebi
i uloga člana porodice ili drugog lica značajnog za korisnika prilikom pružanju
usluge.
Pravo na različite vrste materijalne podrške ostvaruje se radi obezbeđenja egzistencijalnog minimuma i podrške socijalnoj uključenosti korisnika.
Materijalnu podršku korisnik ostvaruje putem:
– Novčane socijalne pomoći;
– Dodatka za pomoć i negu drugog lica;
– Uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica;
– Pomoći za osposobljavanje za rad;
– Jednokratne novčane pomoći;
– Druge vrste materijalne pomoći koje propiše jedinica lokalne samouprave na svojoj teritoriji (narodne kuhinje, subvencije i dr.).
Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice kome je zbog telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomoć i nega drugog lica da bi zadovoljilo svoje osnovne životne potrebe.
Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica ostvaruje se u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti ukoliko lice to pravo ne može da ostvari po drugom pravnom osnovu.
Ostvarivanje ovog prava podrazumeva poseban novčani dodatak koji se utvrđuje u nominalnom mesečnom iznosu i usklađuje se svakog meseca sa indeksom troškova života.
Neke osobe imaju pravo na uvećani dodatak za tuđu negu. To pravo imaju:
- osobe s telesnim oštećenjem od 100 odsto po jednom osnovu;
- osobe koje imaju više oštećenja, s tim da nivo oštećenja iznosi po 70 i više odsto po najmanje dva osnova;
- osobe koje imaju organski trajni poremećaj neurološkog i psihičkog tipa.
Jedan od roditelja deteta koje je ostvarilo pravo na uvećani dodatak, pod uslovom da taj roditelj nije u radnom odnosu i da najmanje 15 godina neposredno neguje svoje dete, ima pravo da, ako nije ostvario pravo na penziju, doživotno prima naknadu u visini najniže penzije kada napuni 60 godina (žene), odnosno 65 godina (muškarci).
Tuđa nega je pravo koje se odnosi na zdravstveno, a ne socijalno stanje korisnika.
Kod centra za socijalni rad ćete podneti zahtev za ostvarivanje prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica samo ako ovo pravo ne možete da ostvarite po nekom drugom osnovu. Na primer, ako ste penzioner, centar za socijalni rad nije prava adresa za ostvarivanje ovog prava.
S druge strane, ukoliko ste penzioner ili ispunjavate neki od uslova za penziju ili ste osiguranik, zahtev za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica podnećete nadležnoj filijali PIO fonda.
Kod Centra za socijalni rad je potrebno podneti sledeću dokumentaciju:
– Izvod iz matične knjige rođenih;
– očitanu ličnu kartu;
– Popunjen obrazac br. 1. (popunjava ga izabrani lekar) sa propratnom lekarskom dokumentacijom i nalazom lekara specijaliste da je potrebna tuđa nega i pomoć. Dokumentacija mora biti u originalu ili overena fotokopija (overena kod javnog beležnika);
– Očitana zdravstvena knjižica;
– Uverenje Fonda PIO da podnosilac zahteva nije korisnik penzije ili da postupak za ostvarivanje penzije nije u toku, kao i potvrda o stanju u matičnoj evidenciji osiguranika;
– Uverenje PIO fonda da podnosilac zahteva ovo pravo nije ostvario po drugom osnovu.
Centar za socijalni rad će zahtev sa kompletnom dokumentacijom proslediti nadležnoj filijali PIO fonda radi veštačenja. Nakon toga čekate poziv od PIO fonda, sa datumom i vremenom kada je potrebno da dođete u filijalu radi veštačenja.
Komisija PIO fonda koja je obavila veštačenje dostavlja Centru za socijalni rad dostaviti svoju ocenu, nalaz i mišljenje. Na osnovu tog nalaza, Centar za socijalni rad donosi rešenje. Ukoliko niste zadovoljni rešenjem, možete podneti žalbu.
Kako biste ostvarili pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, morate biti korisnik tuđe nege i pomoći.
Ukoliko ste korisnik tuđe nege (bilo preko centra za socijalni rad ili preko Fonda PIO) potrebno je da zahtev za uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica podnesete nadležnom centru za socijalni rad.
Potrebna dokumentacija:
- Fotokopija rešenje Fonda PIO o ostvarenom pravu na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica
- očitana lična karta i
- medicinska dokumentacija novijeg datuma.
Centar će Vaš zahtev sa pratećom dokumentacijom proslediti nadležnoj Komisiji PIO fonda radi veštačenja telesnog oštećenja. Kada obavi veštačenje Komisija će Centru da dostavi svoju Ocenu, nalaz i mišljenje. Na osnovu tog nalaza, centar za socijalni rad donosi svoje rešenje, na koje se može izjaviti žalba.
Neophodna dokumentacija, kada ovo pravo ostvarujete za dete:
- zahtev
- izvod iz matične knjige rođenih deteta;
- mišljenje specijaliste;
- predlog pedijatra za veštačenje;
- fotokopije nalaza lekara specijalista i otpusnih lista;
- fotokopije lične karte oba roditelja,
- fotokopija zdravstvene knjižice detet;,
- fotokopija prijave prebivališta deteta;
ukoliko je dete rođeno van teritorije Republike Srbije – uverenje o državljanstvu.
Pravo na novčanu socijalnu pomoć pripada kako pojedincu tako i porodici, koji svojim radom, prihodima od imovine ili iz drugih izvora ostvaruju prihod manji od iznosa novčane socijalne pomoći. Ova vrsta pomoći se isplaćuje mesečno.
Porodicom se smatraju supružnici i vanbračni partneri, deca i srodnici bez obzira na stepen srodstva, pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu.
Važno je navesti da je kod supružnika i dece na školovanju predviđen izuzetak od obaveze života u zajedničkom domaćinstvu, te se shodno navedenom, članom porodice smatra supružnik bez obzira na njegovo faktičko mesto života i dete koje zbog školovanja ne živi u svojoj porodici (sa vremenskim ograničenjem do kraja roka propisanog za školovanje, a najkasnije do navršene 26. godine života).
Članom porodice se ne smatra izvršilac nasilja u porodici, odnosno da prihodi koje to lice ostvaruje i imovina tog lica ne utiču na pravo žrtava nasilja u porodici da ostvare novčanu socijalnu pomoć, ako ispunjavaju druge uslove za ostvarivanje ovog prava.
Članom porodice staratelja smatra se i osoba sa smetnjama u razvoju, koja se u toj porodici nalazi na osnovu rešenja centra.
Osnovica za utvrđivanje novčane socijalne pomoći usklađuje se sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, na osnovu statističkih podataka, dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra.
Od 1. oktobra 2020. godine osnovica iznosi 8.626,00 dinara.
Iznos novčane socijalne pomoći određuje se prema sledećoj skali:
1) za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici u visini 1 od osnovice ili 8.626,00 dinara;
2) za svaku narednu odraslu osobu u porodici u visini 0,5 od osnovice ili 4.313,00 dinara;
3) za dete do 18 godina u visini 0,3 od osnovice ili 2.588,00 dinara;
Porodica koja ima više od šest članova ima pravo na novčanu socijalnu pomoć za šest članova.
Iznos novčane socijalne pomoći priznaje se u visini razlike između iznosa novčane socijalne pomoći utvrđenog u skladu sa ovim zakonom i iznosa prosečnog mesečnog prihoda pojedinca, odnosno porodice ostvarenog tokom tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev za novčanu socijalnu pomoć.
Za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć uzimaju se u obzir novčana primanja i prihodi pojedinca i porodice.
Pravo na novčanu socijalnu pomoć može ostvariti pojedinac, odnosno porodica:
1) ako nema drugih nepokretnosti, osim stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice i zemljišta u površini do 0,5 hektara;
2) ako pojedinac, odnosno član porodice nije prodao ili poklonio nepokretnu imovinu ili se odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine ili ako je protekao period u kojem bi, od tržišne vrednosti nepokretne imovine koju je prodao, poklonio ili se odrekao prava na nasleđivanje, mogao obezbeđivati pomoć;
3) ako pojedinac, odnosno član porodice ne poseduje pokretnu imovinu čijim korišćenjem ili otuđenjem, bez ugrožavanja osnovnih životnih potreba, može da obezbedi sredstva u visini šestostrukog iznosa novčane socijalne pomoći koja bi mu bila utvrđena po ovom zakonu u momentu podnošenja zahteva za novčanu socijalnu pomoć;
4) ako pojedinac, odnosno član porodice nije zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju.
Pored navedenih, postoje i izuzeci i dodatna pravila, te je za sve koji se interesuju za ostvarenje ovog prava važno da se obrate nadležnom centru za socjalni rad kako bi dobili detaljne informacije.
Postupak za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć pokreće se po zahtevu, a može se pokrenuti i po službenoj dužnosti.
O pravu na novčanu socijalnu pomoć, odlučuje centar za socijalni rad osnovan za teritoriju na kojoj podnosilac zahteva ima prebivalište, odnosno boravište.
Centar za socijalni rad preispituje uslove za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć.
Nalaz i mišljenje centra za socijalni rad kojim se utvrđuje mogućnost propuštene zarade, broj članova domaćinstva i druge činjenice o kojima se ne vodi službena evidencija i kojim se utvrđuje socio-ekonomski status porodice služi kao dokazno sredstvo za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć.
Podaci o propuštenoj zaradi utvrđuju se na osnovu mogućnosti radnog angažovanja pojedinca, odnosno člana porodice, učestalosti radnog angažovanja i cene rada na slobodnom tržištu za određeni posao i mogućnosti izdavanja u zakup nepokretne imovine
Nalaz i mišljenje sačinjava se na osnovu terenske posete porodici, izjave stranke, uviđaja na licu mesta, saslušanja svedoka i drugih dokaza.
Za ostvarivanje prava i usluga, prema Zakonu o opštem upravnom postupku, Centar za socijalni rad, kao organ koji postupa u upravnom postupku, dužan je da po službenoj dužnosti pribavi sve podatke o odlučnim činjenicama koje se vode u službenim evidencijama, odnosno da organi po službenoj dužnosti besplatno razmenjuju podatke iz službenih evidencija, te da ne smeju da zahtevaju od stranke da ih ona dostavi, osim u slučaju ako stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama. Organ može od stranke da zahteva samo one podatke koji su neophodni za njenu identifikaciju i dokumente koji potvrđuju činjenice o kojima se ne vodi službena evidencija.
O žalbi na rešenje centra za socijalni rad o pravu na novčanu socijalnu pomoć rešava ministar nadležan za socijalnu zaštitu.
O žalbi na rešenje centra za socijalni rad s teritorije AP Vojvodine o pravu na novčanu socijalnu pomoć rešava pokrajinski organ uprave nadležan za socijalnu zaštitu.
O žalbi na rešenje centra za socijalni rad s teritorije grada Beograda o pravu na novčanu socijalnu pomoć rešava gradska uprava grada Beograda.
Jednokratna pomoć je poseban vid materijalne pomoći predviđen je Zakonom o socijalnoj zaštiti. Pravo na ovu pomoć ima lice koje se iznenada ili trenutno nađe u stanju socijalne potrebe, kao i lice koje se upućuje na domski ili porodični smeštaj, a koje nema sredstava da obezbedi odeću, obuću i troškove prevoza neophodne za realizaciju smeštaja.
Jednokratna pomoć može biti novčana ili u naturi.
Postupak za ostvarivanje i isplatu jednokratne novčane pomoći sprovodi centar za socijalni rad, a postupak za ostvarivanje prava na pomoć u naturi sprovodi organ, organizacija ili služba određena aktom jedinice lokalne samouprave.
Bliže uslove i način ostvarivanja i visinu jednokratne pomoći propisuje jedinica lokalne samouprave, te se oni međusobno razlikuju u različitim opštinama i gradovima.
Iznos jednokratne novčane pomoći ne može biti veći od prosečne zarade po zaposlenom u jedinici lokalne samouprave u mesecu koji prethodi mesecu u kome se vrši isplata. Najčešće lice ovu vrsta pomoći može dobiti samo jednom u toku kalendarske godine.